BOLIVUD

BOLIVUD
mjuzikl po tekstu Maje Pelević na muziku Anje Đorđević

Opis Umetnici
BOLIVUD
10

Umetnici


Premijera 25. maj 2018 / Scena „Raša Plaović“

Rediteljka Maja Pelević

Kompozitorka  Anja Đorđević

Igraju:

Miloš Đorđević

Jelena Đokić

Danijela Ugrenović

Suzana Lukić

Pavle Jerinić

Bojana Đurašković

 

REČ AUTOR­KE

Život sta­nov­ni­ka malog gra­da na gra­ni­ci pre­ki­da izne­nad­na vest: dola­zak veli­kog boli­vud­skog pro­du­cen­ta koji hoće da kupi malu fabri­ku, u njoj napra­vi veli­ki boli­vud­ski stu­dio i otvo­ri nova rad­na mesta, što u malom gra­du nije poja­va česta. Ta izne­nad­na vest je uzbu­di­la glum­ce iz pozo­ri­šta koji su odlu­či­li da pro­du­cen­tu napra­ve pri­red­bu i time pove­ća­ju šan­se za ulo­ge u budu­ćem boli­vud­skom spek­ta­klu. Grad je opet uje­di­ni­la zajed­nič­ka ide­ja i kolek­tiv­ni entu­zi­ja­zam, ali život ko život - pun je neo­če­ki­va­nih obr­ta. Kroz baj­ko­vi­tu uto­pi­ju o dola­sku Boli­vu­da u naše kra­je­ve poku­ša­li smo da ispri­ča­mo pri­ču o svi­ma nama i na šta smo sve sprem­ni kada nam se nudi bolja buduć­nost. Dola­zak Boli­vu­da tako posta­je povod za pri­ču o kra­hu indu­stri­je, kse­no­fo­bi­ji, divljoj pri­va­ti­za­ci­ji, lažnim sve­to­vi­ma, a sve to kroz pesmu i igru pod slo­ga­nom “leba ako nema­ju, daj­te im kola­če”. Tako Boli­vud, kao indu­stri­ja zaba­ve i sre­će, posta­je mesto eska­pi­zma i povod za udru­ži­va­nje, soli­dar­nost i slo­gu, vred­no­sti koje smo zabo­ra­vi­li u ovom post­ko­mu­ni­stič­kom, tran­zi­ci­o­nom, apsurd­nom vre­me­nu u kome živi­mo. Isto tako pri­nu­đe­ni da zabo­ra­vi­mo svo­ju pro­šlost i da pri­hva­ti­mo sve što nam se nudi dovo­di nas u jed­nu infan­til­nu pozi­ci­ju iz koje je jako teško iza­ći. Kako lepo kaže Boris Buden u knji­zi Zona pre­la­ska. O kra­ju post­ko­mu­ni­zma : “U čud­no­va­tom sve­tu post­ko­mu­ni­zma, demo­kra­ti­ja je isto­vre­me­no i cilj kojem se teži i izgu­blje­ni obje­kat. Tako se “deci komu­ni­zma” pogled u bolju buduć­nost otva­ra još samo iz neka­kve melan­ho­lič­ne per­spek­ti­ve.(…) U post­ku­mu­ni­zmu pita­nje buduć­no­sti slo­vi kao pita­nje na koje je odgo­vor već dat. Ali ni pita­nje pro­šlo­sti više nema smi­sla. Od “dece komu­ni­zma” ne oče­ku­je se da ima­ju sazre­lu svest o komu­ni­stič­koj pro­šlo­sti. Upra­vo sto­ga su pre­tvo­re­na u decu da se ne bi mogla seća­ti pro­šlo­sti.  (Izvor: www.narodnopozoriste.rs) 

 

Preporuka

PIJANI

Atelje 212

PIJANI sadrže u sebi opomenu i poziv svima nama da se više ne…

ISPOVEST DMITRIJA KARAMAZOVA

Opera & Teatar MADLENIANUM

Adaptacija dela romana F.M. Dostojevskog
Autorski projekat NEBOJŠE DUGALIĆA
Dobitnik nagrade…

Tekst:Kristofer Dž. Džonson Režija: Erol Kadić Igraju: - Aleksandar Srećković Kubura - Srđan…

Dragi korisniče,

Ovaj sajt koristi kolačiće za poboljšanje korisničkog iskustva. Korišćenjem ovog sajta prihvatate korišćenje kolačića. Politika privatnosti

Prihvati