KAD SU CVETALE TIKVE

PISAC 
Dragoslav Mihailović

REŽIJA 
Boban Skerlić

Opis Umetnici
KAD SU CVETALE TIKVE
10

Umetnici


 

LICA 

Ljuba Sretenović Vrapče, alias Šampion, bokser 
Miloš Biković 

Ljuba Sretenović Vrapče (mnogo godina kasnije) 
Mihailo Miša Janketić 

Milinka, njegova majka 
Danica Ristovski 

Andra, njegov otac 
Srđan Dedić 

Dušica, njegova sestra 
Anja Alač 

Vlada, njegov brat 
Daniel Sič 

Draganče Stojiljković, bokser, njegov drug 
Petar Benčina / Nemanja Stamatović

Stole Apaš 
Marko Živić 

Ruža, njegova majka 
Jelena Čvorović Paunović 

Stari Perišić, pukovnik Udbe i predsednik bokserskog kluba „Radnički“, invalid bez leve ruke, narodni heroj 
Slobodan Boda Ninković 

Rakić, poručnik milicije, član uprave bokserskog kluba „Radnički“ 
Dejan Matić Mata / Andrej Šepetkovski 

Kapetan Zorić, Ljubin trener 
Milan Čučilović 

Smiljka 
Jelisaveta Orašanin / Ivana Dudić 

Ivica Lepi 
Andrija Kuzmanović / Stojan Đorđević

Mita Majmun 
Ivan Zarić 

Kelnerica 
Nataša Marković / Milica Zarić 

Vodnik Zdravko 
Ivan Tomić 

Sulja 
Rade Marković 

Poparsić 
Savo Radović 

Čovek 
Bora Nenić 

Invalid 
Lako Nikolić 

Devojke, Udbovci, Vojnici, Oficiri, Bokseri, Prolaznici, Publika, Bolesnici, Bolničari 
Stefan Radonjić, Aleksandra Ćosić, Miloš Petrović, Anita Stojadinović, Lazar Đukić, Milica Janković, Jovan Jelisavčić, Neven Bujić, Maja Šuša, Aleksandar Kecman

Dečaci 
Danilo Arnautović, Marko Lukić, Vasa Vranješ

Kad su cvetale tikve

O DELU

„Evo, lišeni slave svoje, u poniženju velikom stojimo, vodjeni silom kuda nećemo“

Danilov učenik, XIII-XIV vek (moto romana Dragoslava Mihailovića preuzet iz srpskih, srednjovekovnih spisa)

Drama „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića koliko god da je dvojako svedočanstvo povesnih socijalno-političkih previranja iz nedavne prošlosti, toliko je iznad svega upečatlјiva, snažna i onespokojavajuća intimna priča o rasteglјivosti granica lјudskosti i morala. Univerzalnu, gotovo arhetipsku, temu o prevazi osećaja potrebe za odbranom sopstvene časti i dostojanstva nad nametnutim, svepritiskajućim, ali opšte prihvaćenim društvenim normama i zakonima (koje itekako zavise od istorijskog trenutka i poretka), Mihailović postavlјa u radikalno dramaturški defragmentisane i na prvi pogled lokalno-političke okvire (komunistička diktatura, Rezolucija Informbiroa, Goli otok), dajući tako „Tikvama“ vanvremensku notu. Koliko je krajem šezdesetih godina ova drama (kao i roman, uostalom) delovala jeretično u vaspostavlјenoj hijararhiji u pokušaju otvaranja novih sloboda govora i mišlјenja, te bila proglašena za „subverzivni“ akt u podrivanju postojećeg i uvreženog sistema, načinjala tabu teme golootočkih stradanja i surovo nasilnog uvodjenja uniformnosti i poslušnosti; toliko ona danas dotiče pre svega intimnom ispovešću glavnog aktera i svedoka minulog doba, Ljube Vrapčeta o sudbinskom tragizmu jednog vremena u kome pojedinac čvrstih moralnih postulata nikako nije mogao da opstane čistih ruku. Uostalom, sudbina junaka koji se od proste, pravedne duše pod pritiskom okolnosti/sistema pretvara u hladnokrvnog ubicu osvetnika, tema je koja se provlači od antičkih vremena, preko Šekspirovih dela, do današnjeg trenutka. Ono što je Mihailovićev pomak svakako je ostavlјena mogućnost slobode izbora kazne: Ljubu Vrapčeta neće sustići ni gnev Bogova, ni lјudski zakoni. On odlazi u dobrovolјno izgnanstvo, lišen kontakta sa sopstvenim korenima i nasledjem, a njegova kazna je u užarenu nostalgiju pretočena griža savesti. Tako i baš zato on postaje “junak našeg doba”.

Maša Stokić  (Izvor: bdp.rs)

Preporuka

DRŽAVNI POSAO

Akademija 28

DRŽAVNI POSAO

ZOJKIN STAN

Beogradsko dramsko pozorište, BDP

Predstava je uzbudljiv spoj klasika dramske književnosti 20. veka, koreografskih i pevačkih partitura…

Aleksandar Radivojević STRUJOSEK Režija: ALEKSANDAR ŠVABIĆ Dramaturg: Gordana Goncić Scenograf: Valentina Poprzan Kostimograf:…