KNJIGA DRUGA

KNjIGA DRUGA
drama Branislava Nušića

Opis Umetnici
KNJIGA DRUGA
6

Umetnici


Premijera 20. oktobra  2014. / Scena „Raša Plaović"
 
Rediteljka Anđelka Nikolić
Dramaturg Slobodan Obradović


Premijerna podela:
Rajna Maretić-Dolska, prvakinja dramska  Nela Mihailović
Ida Podgradska, dramska subreta  Zlatija Ivanović
Mira, početnica i učenica Rajnina  Marija Bergam
Ivan Ivanović  Dušan Matejić
Ljubavnik  Srđan Karanović
Gospodin Teodor  Gojko Baletić
Dramski pisac  Bojan Krivokapić
Urednik „Komedije“  Andreja Maričić
Kritičarka revije „Novi xorizont“ Danijela Ugrenović
Kritičar žurnala „Jutro“  Predrag Miletić
Harmonikaš  Dušan Stojanović
 
O KOMADU
Jedan od razloga što je Nušić u šezdeset i prvoj godini života još jedanput odlučio da prihvati „nezahvalnu i glavoboljnu“ dužnost upravnika pozorišta, ovaj put sarajevskog, i da u poodmaklim godinama „napusti svoj voljeni Beograd, u kome je rođen“ – po mišljenju Borivoja Jevtića – bio je moralni udarac koji mu je 1924. godine zadala Srpska kraljevska akademija nauka i umetnosti ne uvrstivši ga čak ni među kandidate za izbor u svoje članstvo. „Široj javnosti“, tvrdi Siniša Paunović, „nije bila poznata pojedinost da on formalno nije bio ni predložen. Međutim, na velikog komediografa baš ta činjenica je ostavila, izgleda, najteži utisak. S druge strane“, primećuje Paunović, „ona je (to se danas pouzdano vidi) delovala i pozitivno. Videći da nije čak ni kandidovan, a obavešten dobro od svojih prijatelja šta mu je u stvari zamerano u Akademiji (...), on je počeo sve ozbiljnije da gleda na svoj književni rad. Nije više tražio samo komične situacije, nije se trudio da zasmeje, nego i da ošine, da uđe u problem.“ Kad ovo kaže, Paunović očigledno ima u vidu poslednju deceniju Nušićevog života i rada, od povratka iz Sarajeva (1928) pa do smrti (1938), deceniju u kojoj su nastale komedije: Gospođa ministarka, Mister Dolar, Ožalošćena porodica, Dr i Pokojnik. Prema tome i on, kao i većina kritičara i teatrologa, potpuno previđa sarajevski period (od februara 1925. do aprila 1928), iako je u njemu – prema hronološkom spisku Nušićevih dramskih dela, koji je sam napravio – nastalo sedam tekstova namenjenih pozorištu: 1926. godine četiri „male scene“: Muva, Dugme, Kirija i Miš, a 1927. drama Knjiga druga, „dramska bajka“ Večnost i komedija Opasna igra. Ali, treba reći da se tri međusobno korespondentna dramska teksta iz 1927. godine – od kojih je samo Knjiga druga, u režiji autora, izvedena na sarajevskoj sceni – i po fakturi i po tematici izdvajaju iz Nušićevog dramskog opusa, i da su ih, verovatno, baš zato kritike i teatrologija, po pravilu previđale. A piščevo napuštanje sopstvene poetike nije bilo slučajno, već je, po svoj prilici, deo njegovog odgovora na konstataciju „besmrtnika“ da on nije „akademska figura“. Naime, u pismu kćeri (Giti Nušić-Predić) povodom neizbora u Akademiju, Nušić ovako objašnjava svoju „akademsku propast: „Moja tragedija leži najvećim delom u tome što sam ja humoristički pisac. Humoristički pisci sviju naroda plaćali su uvek slast svojih uspeha gorčinom potcenjivanja.“ (...) Dakle, neizbor u Akademiju toliko ga je potresao da on u pismu kćeri govori o svojoj tragediji koja je „najvećim delom“ prouzrokovana time što piše komedije, odnosno što ljudi lako „podležu predrasudi da je duhovitost sinonim neozbiljnosti“. (...)
Međutim, stvaralačka invencija ga ni u poodmaklim godinama nije napuštala. „U času kad pišem jednu priču“, poverava se on kćeri u pomenutom pismu, „po pet ili šest drugih motiva navaljuju na mene, a u času kad pišem jednu komediju, po pet i šest gotovih, u zamisli potpuno razrađenih sižea tiskaju se oko mene, žure se i gone me da ih prihvatim“. Nije li, prema tome, logično pretpostaviti da je u Sarajevu, opsednut i dalje mišlju da u našoj sredini kao humorista ne može ništa dobro očekivati, rešenje svesno potražio u drugačijoj književnoj orijentaciji koja neodoljivo podseća na tzv. magični realizam. (...)
U Knjizi drugoj Nušić zaista i nije hteo da bude humorista, nego je „pun sumnje i pun nezadovoljstva“ posegao za bizarnim sižeima u kojima ljubav ima značajno mesto. (...) Uveo je u svoju literaturu „svet apsurda i intelektualne igre“, što ga je približilo magičnom realizmu ili, kako bi rekao Niko Bartulović, „novom romantizmu“. Samo ni u sarajevskom periodu Nušić nije, kao neki magični realisti, verovao da je „čitava stvarnost obavijena magijom“, ali je u Knjizi drugoj „polazna tačka“ – tajanstvena. (...) Jedan bizarni slučaj, što tendira misticizmu, ishodište je po strukturi Nušićeve drame Knjiga druga.
Predrag Lazarević, Nušić i magični realizamu: „Nušićevo delo i savremena jugoslovenska komediografija“,
Sterijino pozorje, Novi Sad, 1989.
 
(Izvor: www.narodnopozoriste.rs)

Preporuka

PIJANI

Atelje 212

PIJANI sadrže u sebi opomenu i poziv svima nama da se više ne…

Novogodišnji Magični Show

KOMBANK DVORANA, Sala 1

Novogodišnji Magični Show

Fernando de Rohas Selestina Režija: Milan Nešković Koprodukcija JDP i Grad Tetar Budva

Dragi korisniče,

Ovaj sajt koristi kolačiće za poboljšanje korisničkog iskustva. Korišćenjem ovog sajta prihvatate korišćenje kolačića. Politika privatnosti

Prihvati